Čuo sam da Jusuf deset godina nije spavao noću. Taj
princ je molio Boga za svoju braću:
“Bože, ako im Ti oprostiš, pa neka bude tako. Ali, ako ne
oprostiš, ja ću svijet tugom ispuniti jako.
Nemoj ih kazniti, Gospodaru, jer oni su žalosti puni
zbog grijeha koji ih iznenada zbuni!”
Jusufova stopala su se plikovima osula od njegova
noćnog bdijenja, oči mu se bolom ispunile od plača i
tugovanja.
To žalovanje se do sfera nebeskih i meleka proširi, More
Nježnosti prokvrca i potom okove poruši.
Četrnaest odora dojezdi počasnih: “Vas svih četrnaest
su poslanici, izaslanici i glavešine između sluga Mojih.”
Takvo je danonoćno nastojanje šejhova, u pokušaju da
izbave stvorenja iz muke i truhleža. (D 9788-94)
Rumi
Nema komentara:
Objavi komentar