Miš i žaba

Pokraj jednog potoka sretoše se miš i žaba, i među njima se brzo rodi prijateljstvo. Od jutra do večeri bili su skupa, družili su se i o svemu razgovarali. Njihovo prijateljstvo svakim danom bilo je sve snažnije i oboje su jedva čekali susret sa svojim prijateljem.

Jednog jutra miš je trčao obalom potoka tražeći svoju prijateljicu žabu, ali, budući da je ona tog jutra lovila u potoku, nije je mogao naći. Kad se predvečer sretoše, miš reče žabi: “Ti živiš u vodi, a ja na kopnu, tako da ne možemo uvijek biti skupa. Volio bih, ipak, da uvijek znamo jedno za drugo. Zato imam jedan prijedlog: vežimo oboje oko noge po jedan kraj konopčića, tako da kad poželimo biti skupa, dovoljno je cimnuti konopac u znak da se trebamo sresti.” Žaba pristade, uzeše konopac i vezaše njegove krajeve oko nogu.

Nakon duge priče i rasprave mnoge,

odlučiše konopac vezati za noge;

ko što su im duše bile povezane jako,

htjeli su i tijela da povežu tako.

Nekoliko dana kasnije ponad potoka nadletje jedan veliki gavran, opazi miša na obali, zgrabi ga svojim kljunom i podiže ga visoko u zrak. Kako je konopčićem miš bio vezan za žabu, miš povuče i nju, pa su sad oboje bili u zraku. Noseći miša i žabu, gavran je letio iznad obližnjeg sela. Kad seljaci vidješe taj prizor, veoma se začudiše i povikaše: “Gledajte čuda, gavran je uhvatio žabu! To da je uhvatio miša nije nikakvo čudo, ali prvi put vidimo da je gavran uhvatio životinju koja živi u vodi!” Uplašena i tužna, žaba im odozgor dobaci: “Gledajte i dobro zapamtite kakva je sudbina onoga ko se druži s nekim ko mu nije par!”

Sad vidite kakva propast u tome se krije

da se družiš s nekim ko za tebe nije;

sretniji je onaj ko se podalje od ljudi drži

od onoga ko se s budalama stalno druži.

Kad budalu uzmeš za najboljeg druga,

sem nesreće ne može te snaći sudba druga.

Takva je, eto, bila sudbina žabe koja se družila s mišem i prihvatila njegov budalasti prijedlog. A nama ova priča neka posluži kao pouka. Nastojmo se uvijek družiti s pametnim i čestitim ljudima, jer druženje s onima koji ne koriste svoj razum može nas, prije ili kasnije, skupo koštati.

Rumi , Mesnevija